Financijska revolucija u Federaciji. Tako su uglavnom svi od politike, preko, gospodarstva do ekonomskih stru\u010dnjaka ocijenili set fiskalnih zakona koji je usvojen u Federaciji. Oni su stvorili regulatorni okvir za pristupanje na\u0161e zemlje jedinstvenom podru\u010dju pla\u0107anja eurima tzv. SEPA. Pridru\u017eivanje bi donijelo gra\u0111anima br\u017ea i jeftinija pla\u0107anja, gospodarstvu ni\u017ee tro\u0161kove poslovanja, a financijskom sustavu sna\u017eniji nadzor i ve\u0107u stabilnost.<\/p>\n
Ovaj reformski paket obuhvata Zakon o platnim uslugama, elektronskom novcu, ra\u010dunima za pla\u0107anje, za\u0161titi korisnika finansijskih usluga, bankama, mikrokreditnim dru\u0161tvima, lizingu te deviznom poslovanju. Kako su istakli iz resornog federalnog ministarstva najve\u0107i dio ove reforme nosi zakon o platnim uslugama, jer prvi put sistemski ure\u0111uje savremeni platni promet u Federaciji BiH, otvara tr\u017ei\u0161te za nove pru\u017eatelje platnih usluga, uz istovremeno postavljanje visokih sigurnosnih standarda i regulatornog nadzora.<\/p>\n
\u201ePodrazumijeva i pravo na prigovor od strane korisnika platnih usluga. Postoji i opcija hibridnih platnih institucija, za one koji se bave izdavanjem elektroni\u010dkog novca. Ovaj zakon mijenja zakon o platnim transakcijama star preko 20 godina\u201c, kazala je pomo\u0107nica ministra finansija FBiH Mirjana Vu\u010di\u0107.<\/p>\n
Ovaj zakon ure\u0111uje kako se novac prenosi izme\u0111u ra\u010duna, ko smije pru\u017eati platne usluge, uvodi pravila za digitalna pla\u0107anja te postavlja standarde za za\u0161titu korisnika. Ostali zakoni iz ovog seta su prakti\u010dki nadogradnja poput: enov\u010danika, otvaranja, kori\u0161tenja i transparentnost bankovnih ra\u010duna, prilagodba banaka novim pravilima te za\u0161tita gra\u0111ana.<\/p>\n
\u201eZna\u010dilo bi pojeftinjenje transakcija i transfera novca i poslovanja na\u0161ih komapanije sa EU na koji se odnosi najve\u0107i dio na\u0161e trgovine. Sve to je sada puno pozitivnije za sve strane”, pojasnio je ekonomski stru\u010dnjak Igor Gavran.<\/p>\n
\u201e\u0160ta to zna\u010di za gra\u0111ane – jednostavnije kori\u0161tenje fintecha, pojeftinjenje transakcija, odnosno smanjivanje transakcionih tro\u0161kova kada govorimo o finansijama i finansijskim aktivnostima. Kreiranje nekih za nas neobi\u010dnih modela, na primjer da mo\u017eete u marketima teorijski u manjim sredinama podizati novac da vam ne trebaju bankomati i sli\u010dno\u201c, rekao je predsjednik Odbora za ekonomsku i finansijsku politiku Zastupni\u010dkog doma PFBiH.<\/p>\n
Na svakoj transakciji koja iz inozemstva ide ka BiH gubi se zna\u010dajan novac. Sve banke ne posluju isto, pa otprilike na 1.000 eura koje bh. gra\u0111aninu neko po\u0161alje iz inozemstva u startu se gubi oko 50 eura, 7 na bankarsku proviziju, a ostatak na tro\u0161kove posredni\u010dke banke. Ulaskom u SEPA-u tro\u0161kovi posredovanja se ukidaju. \u0160ta ove doznake predstavljaju za bh. ekonomiju najbolje pokazuje podatak da novac poslan iz dijaspore \u010dini oko 7,8 posto BDP-a.<\/p>\n
\u201eTo je za BiH od izuzetnog zna\u010daja razumijevaju\u0107i da imamo najve\u0107u dijasporu i da zna\u010dajno ovisimo o dijaspori, tako da bi to pomoglo da se br\u017ee jednostavnije i jeftinije prenose sredstva u BiH i obrnuto\u201c, dodao je \u010cavali\u0107.<\/p>\n
Federacija je svoje korake ispunila. \u010ceka se da i Narodna skup\u0161tina RS-a usvoji isti set zakona. Nakon toga Centrala banka je spremna da nakon preaplikacije i aplikaciju preda Evropskom vije\u0107u. Zatim slijedi \u0161estomjese\u010dni proces prou\u010davanja dokumentacije, eventualna dodatna pitanja nakon \u010dega BiH mo\u017ee, kako navodi guvernerka, ra\u010dunati na prvu transakciju.<\/p>\n
\u201eSve transakcije koje su prekograni\u010dne bit \u0107e puno br\u017ee, puno jeftinije, to je ono \u0161to je ljudima najva\u017enije. Zemlje koje su trenutno pristupile SEPA geografskom podru\u010dju, to su zemlje iz okru\u017eenja, ka\u017eu da su se transakcije sa 0,76 vrijednosti pale za 0,08 posto. Svjetska banka ka\u017ee da \u0107e za BiH, na godi\u0161njem nivou, biti u\u0161teda oko 100 miliona – tako da je to sigurno novac za koji se vrijedi potruditi, ubrzati proceduru\u201c, kazala je guvernerka Centralne banke BiH Jasmina Selimovi\u0107.<\/p>\n
Siva lista moneyvala koja prijeti BiH mogla bi biti prepreka putu na\u0161e zemlje ka \u010dlanstvu u SEPA-i. Iako zemlja mo\u017ee biti u SEPA-i i na sivoj listi istovremeno, dodatne kontrole koje bi mogle biti zatra\u017eene ovaj proces sigurno \u0107e usporiti, pi\u0161e federalna.ba.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Financijska revolucija u Federaciji. Tako su uglavnom svi od politike, preko, gospodarstva do ekonomskih stru\u010dnjaka…<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":71724,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[291,304],"tags":[13994,13993,1677],"acf":[],"yoast_head":"\n