Plan vlasti u Republici Srpskoj da kroz novo javno preduze\u0107e preuzmu i objedine upravljanje telekomunikacionom infrastrukturom, uklju\u010duju\u0107i antene i releje, otvorio je ozbiljna pitanja ustavnih nadle\u017enosti i mogu\u0107eg sukoba sa zakonodavstvom Bosne i Hercegovine.<\/p>\n
Najavu je iznio predsjednik Saveza nezavisnih socijaldemokrata Milorad Dodik, poru\u010div\u0161i da bi vlasti u Republici Srpskoj trebale razmotriti formiranje javnog preduze\u0107a koje bi upravljalo antenama i relejima na teritoriji tog entiteta. Kao cilj naveo je uspostavljanje kontrole nad infrastrukturom i ja\u010danje, kako je rekao, digitalnog suvereniteta Republike Srpske.<\/p>\n
Takva ideja odmah je izazvala reakcije stru\u010dne javnosti, koja upozorava da bi uspostavljanje posebnog sistema upravljanja moglo biti u suprotnosti sa Ustavom Bosne i Hercegovine i postoje\u0107im dr\u017eavnim regulatornim okvirom.<\/p>\n
Profesor ustavnog prava Davor Trlin ocijenio je za Radio Slobodna Evropa da bi centralizacija kontrole nad relejima i antenama, uz eventualni uticaj na frekvencije i dozvole, prakti\u010dno zna\u010dila uspostavljanje paralelnog regulatornog sistema.<\/p>\n
Prema Ustavu Bosne i Hercegovine, oblast komunikacija, kao i uspostavljanje i funkcionisanje zajedni\u010dkih i me\u0111unarodnih komunikacijskih sredstava, spadaju u nadle\u017enost dr\u017eave. Tu oblast reguli\u0161e Regulatorna agencija za komunikacije, u skladu sa Zakonom o komunikacijama Bosne i Hercegovine iz 2003. godine.<\/p>\n
Iako je jo\u0161 krajem devedesetih i po\u010detkom dvijehiljaditih, kroz odluke visokog predstavnika i kasnije zakonske akte, bilo predvi\u0111eno jedinstveno upravljanje signalnom infrastrukturom na dr\u017eavnom nivou, taj sistem nikada nije u potpunosti za\u017eivio.<\/p>\n
U praksi, pravo kori\u0161tenja releja i infrastrukture za emitovanje programa na teritoriji Bosne i Hercegovine imaju medijske ku\u0107e koje posjeduju dozvole Regulatorne agencije za komunikacije. Infrastrukturom za emitovanje u Federaciji Bosne i Hercegovine upravlja Radio-televizija Bosne i Hercegovine, dok tu funkciju u Republici Srpskoj obavlja Radio-televizija Republike Srpske. Procjene govore da se na podru\u010dju Republike Srpske nalazi oko 80 relejnih lokacija.<\/p>\n
Radio Slobodna Evropa navodi da RTRS nije odgovorio na upite o najavama formiranja novog preduze\u0107a, niti o broju releja i tro\u0161kovima njihovog odr\u017eavanja. Odgovor nije stigao ni iz Vlade Republike Srpske, kojoj su upu\u0107ena pitanja o eventualnom nacrtu zakona i modelu osnivanja takvog preduze\u0107a.<\/p>\n
Ideja o centralizovanom upravljanju komunikacijskom infrastrukturom u Bosni i Hercegovini nije nova. Jo\u0161 1999. godine tada\u0161nji visoki predstavnik Carlos Westendorp nalo\u017eio je uspostavljanje dr\u017eavne korporacije za upravljanje prenosnim kapacitetima. Godinu kasnije njegov nasljednik Wolfgang Petritsch donio je odluku o restrukturiranju RTV sistema, kojom je bila predvi\u0111ena privremena korporacija za prenos programa, kao i uspostavljanje trajnog modela upravljanja infrastrukturom.<\/p>\n
Kasnije je Zakonom o javnom RTV sistemu Bosne i Hercegovine iz 2005. godine predvi\u0111eno postojanje \u010detiri stuba javnog emitovanja, BHRT-a, FTV-a, RTRS-a i Korporacije javnih RTV sistema, koja je trebala upravljati tehni\u010dkim resursima i prenosom signala. Me\u0111utim, ta korporacija nikada nije u potpunosti uspostavljena i ostala je samo formalno predvi\u0111ena institucija.<\/p>\n
Iz Ureda visokog predstavnika do objave teksta, kako navodi Radio Slobodna Evropa, nije stigao odgovor na pitanje da li su nove najave vlasti Republike Srpske u suprotnosti sa ranijim odlukama visokih predstavnika.<\/p>\n
Trlin upozorava da odredba o komunikacijama u Ustavu Bosne i Hercegovine nije slu\u010dajna, jer radiofrekvencijski spektar ne poznaje entitetske granice. Prema njegovim rije\u010dima, efikasno upravljanje zahtijeva jedinstven regulatorni okvir na teritoriji cijele dr\u017eave.<\/p>\n
Odgovori nisu stigli ni iz Regulatorne agencije za komunikacije, dok su pojedini \u010dlanovi Vije\u0107a te agencije odbili komentarisati cijeli slu\u010daj za medije. Na \u010delu RAK-a nalazi se Dra\u0161ko Milinovi\u0107, biv\u0161i generalni direktor RTRS-a i nekada\u0161nji savjetnik Milorada Dodika.<\/p>\n
Bez odgovora je ostalo i dr\u017eavno Ministarstvo komunikacija i prometa, dok ministar Edin Forto nije odgovorio na ranije upu\u0107ene poruke, javlja Radio Slobodna Evropa.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Plan vlasti u Republici Srpskoj da kroz novo javno preduze\u0107e preuzmu i objedine upravljanje telekomunikacionom infrastrukturom, uklju\u010duju\u0107i antene i releje, otvorio je ozbiljna pitanja ustavnih nadle\u017enosti i mogu\u0107eg sukoba sa zakonodavstvom Bosne i Hercegovine. Najavu je iznio predsjednik Saveza nezavisnih socijaldemokrata Milorad Dodik, poru\u010div\u0161i da bi vlasti u Republici Srpskoj trebale razmotriti formiranje javnog preduze\u0107a […]<\/p>\n","protected":false},"author":8,"featured_media":251646,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[291],"tags":[535,2775],"class_list":["post-300312","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-bosna-i-hercegovina","tag-milorad-dodik","tag-ustav-bih"],"yoast_head":"\n