U organizaciji Njema\u010dke fondacije za me\u0111unarodnu pravnu saradnju (IRZ), u saradnji s Ustavnim sudom Bosne i Hercegovine, u Tuzli je u periodu od 26. do 28. novembra 2024. godine odr\u017eana Regionalna konferencija ustavnih sudova o temi \u201eJa\u010danje za\u0161tite ljudskih prava u oblasti za\u0161tite \u017eivotne sredine i klime preko ustavnih sudova\u201c.<\/p>\n
U radu Konferencije u\u010destvovali su predsjednici i sudije ustavnih sudova Republike Slovenije, Republike Hrvatske, Republike Srbije, Republike Sjeverne Makedonije i Bosne i Hercegovine, biv\u0161a sutkinja Saveznog ustavnog suda Njema\u010dke prof. dr. Gabriele Britz, te predstavnici i pravni eksperti Njema\u010dke fondacije za me\u0111unarodnu pravnu saradnju (IRZ). Cilj Konferencije bila je razmjena iskustava i najboljih praksi me\u0111u sudovima u vezi s pravima gra\u0111ana na zdravu \u017eivotnu sredinu, kao i u vezi s izazovima u tuma\u010denju i implementaciji ekolo\u0161kih normi na nacionalnom nivou.<\/p>\n
Na Konferenciji se diskutiralo o zna\u010daju ustavnih sudova u tuma\u010denju i o\u010duvanju ekolo\u0161kih prava, kao i o pravnim mehanizmima za za\u0161titu \u017eivotne sredine. Posebna pa\u017enja posve\u0107ena je ulozi sudova u tuma\u010denju i primjeni zakona koji se odnose na za\u0161titu prirodnih resursa, te smanjenju emisije \u0161tetnih gasova, o\u010duvanju biolo\u0161ke raznovrsnosti i smanjivanju klimatskih promjena. U\u010desnici su naglasili da za\u0161tita \u017eivotne sredine nije samo pravna obaveza nego i osnovno ljudsko pravo koje mora biti za\u0161ti\u0107eno na svim nivoima pravne ste\u010devine imaju\u0107i u vidu odgo\u0111ene posljedice zaga\u0111enja.<\/p>\n
Djeluju\u0107i sada, \u0161titimo sada\u0161nju generaciju, ali i generacije koje dolaze, a ustavni, ali i redovni sudovi preuzimaju proaktivnu ulogu i moraju djelovati pro futuro. Treba uvijek imati u vidu da postoji obaveza konkretnog zaga\u0111iva\u010da, ukoliko je propisana nacionalnim zakonom, da naknadi \u0161tetu, a ako nema takvog nacionalnog zakona, onda je to obaveza dr\u017eave. Pri tome se oni subjekti koji po\u0161tuju ekolo\u0161ke propise ne mogu obavezivati na solidarnu naknadu \u0161tete.<\/p>\n
Razmijenjena je i konkretna praksa ustavnih sudova te komentirani konkretni slu\u010dajevi iz prakse koji se odnose na za\u0161titu \u017eivotne sredine, uklju\u010duju\u0107i i odluke u vezi s urbanizacijom, industrijskim zaga\u0111enjem i obnovljivim izvorima energije. Poseban zna\u010daj dat je odlukama koje omogu\u0107avaju odr\u017eivi razvoj.<\/p>\n
Zaklju\u010dci Konferencije<\/p>\n
\uf0b7 Djelovanje ustavnih sudova za budu\u0107nost: Imperativom za\u0161tite \u017eivotne sredine sve se mijenja, pa smo danas obavezni da kroz djelovanje ustavnih sudova mislimo na budu\u0107nost i radimo za nju. Ustave ne treba tuma\u010diti i provoditi samo kako bi se prevazi\u0161la pro\u0161lost, ve\u0107 i na na\u010din da se omogu\u0107i sigurnija budu\u0107nost.<\/p>\n
\uf0b7 Pove\u0107ana uloga sudova u za\u0161titi \u017eivotne sredine: Ustavni sudovi treba da prepoznaju svoju odgovornost u primjeni ekolo\u0161kih zakona i standarda, te da odigraju klju\u010dnu ulogu u provo\u0111enju zakonodavstva koje \u0161titi \u017eivotnu sredinu.<\/p>\n
\uf0b7 Uloga sudova u implementaciji odr\u017eivog razvoja: Ustavni i redovni sudovi moraju imati klju\u010dnu ulogu u balansiranju potreba za ekonomskim razvojem i o\u010duvanjem \u017eivotne sredine. Na taj na\u010din oni doprinose ostvarivanju ciljeva odr\u017eivog razvoja, posebno u kontekstu dono\u0161enja odluka koje uzimaju u obzir dugoro\u010dne ekolo\u0161ke posljedice. Sve \u0107e se vi\u0161e tra\u017eiti odgovori od sudova, pogotovo u postupcima za naknadu \u0161tete zbog povrede prava na za\u0161titu \u017eivotne sredine. Prilikom progla\u0161avanja zaga\u0111iva\u010da odgovornim, sudovi moraju prepoznati zaga\u0111iva\u010da, a ne svojim odlukama obavezivati subjekte koji se pridr\u017eavaju ekolo\u0161kih propisa na solidarnu naknadu ekolo\u0161ke \u0161tete.<\/p>\n
Mora se imati na umu da postoje dva do sada utvr\u0111ena principa za\u0161tite okoline. Jedan je kroz \u010dlan 8. Evropske konvencije kada se okoli\u0161 \u0161titi kroz to pravo, a drugi, moderniji pristup, kojem sve vi\u0161e treba otvarati vrata, kada se okolina \u0161titi zbog same okoline. U skladu s tim, pravo na za\u0161titu daje se ekolo\u0161kim organizacijama. Proces na\u010dina odre\u0111ivanja za\u0161tite je pitanje nacionalnog zakonodavstva, ali je efikasna za\u0161tita u rukama sudova.<\/p>\n
\uf0b7 Pravo na zdravu \u017eivotnu sredinu kao ljudsko pravo: Potrebno je ulo\u017eiti dodatne napore u pogledu unapre\u0111enja prava na zdravu \u017eivotnu sredinu kao osnovnog ljudskog prava. Pravo na za\u0161titu \u017eivotne sredine ne smije biti deklaratorno pravo. Potrebno ga je definirati kroz ustavnosudsku praksu.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
U organizaciji Njema\u010dke fondacije za me\u0111unarodnu pravnu saradnju (IRZ), u saradnji s Ustavnim sudom Bosne i Hercegovine, u Tuzli je u periodu od 26. do 28. novembra 2024. godine odr\u017eana Regionalna konferencija ustavnih sudova o temi \u201eJa\u010danje za\u0161tite ljudskih prava u oblasti za\u0161tite \u017eivotne sredine i klime preko ustavnih sudova\u201c. U radu Konferencije u\u010destvovali su […]<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":256507,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[5850,11543],"class_list":["post-256506","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-uncategorized","tag-konferencija","tag-ustavni-sudovi"],"yoast_head":"\n