Ove\u00a0godine navr\u0161ilo se 25. godina od politi\u010dkog kraja Slobodana Milo\u0161evi\u0107a i bombardovanja Srbije od strane\u00a0NATO-a,\u00a0pi\u0161e\u00a0Alexandar\u00a0Rhotert u autorskom \u010dlanku, objavljenom u listu Tageszeitung iz Berlina.<\/p>\n
“Milo\u0161evi\u0107 je od 1989. godine poku\u0161avao da veliki dio Jugoslavije stavi pod kontrolu Beograda, kako bi ujedinio sve teritorije naseljene Srbima. Da bi to postigao, on je sa JNA i paravojnim trupama vodio \u010detiri rata: kratko u Sloveniji, od 1991. godine u Hrvatskoj, od 1992. u BiH i od 1998. na Kosovu”, pi\u0161e njema\u010dki politolog.<\/p>\n
Potom se poziva na rije\u010di premijera Kosova Albina Kurtija “Sa\u010duvajte NATO. Spasio je moju domovinu” iz \u010dlanka\u00a0 objavljenog u subotnjem izdanju New York Times-a i konstatuje: “Manje je poznato da je NATO jo\u0161 od 1993. godine intervenisao u ratu u Bosni i tako spasio mnogo hiljada \u017eivota kao i da je 1994. godine \u010dak sprije\u010dio jedan genocid”.<\/p>\n
Rottert pritom poja\u0161njava kako su\u00a0intervencije NATO\u00a0u\u00a0BiH\u00a0i na Kosovu bile fundamentalno razli\u010dite: dok je UN tra\u017eio od NATO-a intervenciju u BiH samo kao “posljednje sredstvo”, na Kosovu je NATO bio “u potpunosti uklju\u010den u operacije i mogao je slobodno da djeluje”.<\/p>\n
Njema\u010dki\u00a0ekspert ukazuje kako je u martu 1993. godine zapo\u010deo anga\u017eman NATO na zabrani leta iznad BiH, a da je u februaru 1994. godine do\u0161lo do prve borbene akcije. Tada su avioni F-16 oborili \u010detiri srbijanska borbena aviona. Potom konstatuje: “Sprovo\u0111enje zabrane leta nije dovoljno priznato, mada je srbijanska avijacija mogla nanijeti mnogo ve\u0107a razaranja iz zraka nego srbijanska artiljerija sa zemlje. To je spasilo nebrojene \u017eivote civila i vladinih trupa.”<\/p>\n
Rhotert se potom osvr\u0107e na opsadu Gora\u017eda u aprilu 1994. godine, kada su trupe ratnog zlo\u010dinca Ratka Mladi\u0107a ve\u0107 bile na putu da osvoje ovu za\u0161ti\u0107enu zonu UN-a\u00a0u kojoj je bilo preko 60.000 ljudi. “Vazdu\u0161ni udari i ogroman politi\u010dko-diplomatski pritisak SAD i NATO sprije\u010dili su prijete\u0107i genocid, kojeg su srbijanske trupe na\u017ealost izvr\u0161ile 15 mjeseci kasnije u obli\u017enjoj enklavi Srebrenici”, pi\u0161e Rottert za njema\u010dki list Tageszeitung.<\/p>\n
U \u010dlanku TAZ-a, njema\u010dki ekspert tvrdi da je “obimniji anga\u017eman NATO-a mogao spasiti nebrojene \u017eivote” i citira ameri\u010dkog generala vazduhoplovstva McPeaka, koji je jo\u0161 1. maja 1993. godine izjavio: ‘Dajte nam vremena i preleti\u0107emo svaki artiljerijski polo\u017eaj i uni\u0161titi ga’. “Da su UN poslu\u0161ale McPeaka, rat u BiH bi bio zavr\u0161en u ljeto 1993. godine, a genocid bi bio sprije\u010den”, ubije\u0111en je Alexander Rhotert.<\/p>\n
Kao najve\u0107e protivnike vazdu\u0161nih napada njema\u010dki politolog\u00a0imenuje generalnog sekretara UN-a, Japanca Yasushija Akashija\u00a0i francuskog generala Bernarda Janviera odnosno njihove vojne i politi\u010dke predstavnike. Oni su odobrili napade na srbijanske polo\u017eaje oko Srebrenice “kao alibi” nakon \u0161to su Mladi\u0107eve trupe zauzele grad. “Tada je do\u0161lo do napada sa dva aviona F-16, nakon \u0161to su desetine borbenih aviona NATO-a uzaludno \u010dekale na nare\u0111enje u zraku.” U \u010dlanku TAZ-a se s tim u vezi citira vo\u0111a F-16 operacije, Holan\u0111anin Jouke Eikelboom, koji je gorko prokomentarisao: “Bilo je to kao da moramo da se borimo s jednom rukom vezanom za le\u0111a.”<\/p>\n
Rhotert potom konstatuje\u00a0da je genocid u Srebrenici promijenio sve i da su SAD po\u010dele vr\u0161iti ogroman pritisak na UN da odobre zra\u010dne napade. \u201eKada su krajem augusta 1995. godine srbijanske jedinice ispalile tri granate na pijacu u Sarajevu, ubiv\u0161i 38 i raniv\u0161i preko 150 ljudi, kucnuo je \u010das za NATO. Poslije dvije sedmice zra\u010dnih napada, Mladi\u0107eve trupe su prekinule najdu\u017eu opsadu jednoga grada”, pi\u0161e Rhotert i zaklju\u010duje: \u201eNATO mo\u017ee biti ponosan \u0161to je okon\u010dao prva dva rata u Evropi poslije 1945. godine, spasio nebrojene \u017eivote u Bosni i sprije\u010dio drugi genocid na Kosovu.”<\/p>\n