Prema podacima iz 2020. godine od kraja rata na podru\u010dju Bosne i Hercegovine od mina je nastradalo 600 osoba. Na podru\u010dju na\u0161eg kantona u istom periodu dogodilo se 200 minskih nesre\u0107a u kojima su nastradala 122 civila i 55 deminera. U Bosni i Hercegovini minama i eksplozivnim napravama pokriveno je oko 950 miliona kvadratnih metara povr\u0161ine ili oko 8 posto od ukupne povr\u0161ine teritorije Bosne i Hercegovine Na Tuzlanskom kantonu oko 3 posto teritorije prekriveno je minama. U pro\u0161loj godini u TK od mina je o\u010di\u0161\u0107eno oko 2 miliona i 900 hiljada kvadratnih\u00a0 metara.<\/p>\n
\u201eTim A Federalne uprave civilne za\u0161tite je na na\u0161em kantonu, Posavskom, Zeni\u010dkodobojskom kantonu koji su zoni njihove odgovornosti\u00a0 odradila 156 zadataka, prikupili preko 5 hiljada razli\u010ditih eksplozivnih materija i\u00a0 isto toliko tehni\u010dkih sredstava, a uni\u0161teno je 2, 4 kilograma eksploziva.\u201c\u00a0<\/em>rekao je za RTV Slon Dragan Pelemi\u0161, pomo\u0107nik direktora KUCZ.<\/p>\n U pro\u0161loj godini na podru\u010dju TK ozna\u010deno je oko 1500 minskih polja. Zbog nepovoljnih vremenskih uslova ali i neodgovornog pona\u0161anja pojedinaca, potrebno je izvr\u0161iti i ponovno ozna\u010davanje minskih polja. Proces deminiranja vr\u0161i se od 1997. godine i to u tri kategorije.<\/p>\n \u201ePrvo su deminirani infrastrukturni objekti\u00a0 i povratni\u010dka naselja , druga kategorija su poljoprivredna zemlji\u0161ta i tre\u0107a kategorija \u0161ume i nepristupa\u010dni predjeli. Ono \u0161to je bitno naglasiti jeste da ne\u0107e sve biti deminirano i neka podru\u010dja \u0107e se biti proglasiti nepristu\u010dnim kao i rizi\u010dna i kao takva \u0107e se prepustiti zubu vremena<\/em>, \u201e dodao je Dragan Pelemi\u0161, pomo\u0107nik direktora KUCZ.<\/p>\n Proces deminiranja te\u010de jako sporo, a dokaz toga jeste da je na podru\u010dju TK od ukupnog broja od 78 miliona kvadratnih metara do sada o\u010di\u0161\u0107eno samo 32 miliona kvadrantih metara minskog polja. Me\u0111utim iz Kantonalne uprave civilne za\u0161tite najavljuju da bi\u00a0 u budu\u0107nosti proces deminiranja mogao biti ubrzan, naro\u010dito zbog uvo\u0111enja novog civilno tehni\u010dkog uvi\u0111anja.<\/p>\n \u201cPrvo je potrebno da se odredi neka povr\u0161ina koja je minski sumnjiva i da se na osnovu informacija koje se prikupe od oru\u017eanih snaga koje su djelovale na tom podru\u010dju i od lokalnog stanovni\u0161tva te da se utvrdi da se mo\u017eda deset posto te povr\u0161ine nalazi pod minama i da se samo pristupi\u00a0 \u010di\u0161\u0107enju te povr\u0161ine i na taj na\u010din \u0107e se povr\u0161ina pod minama smanjit \u201c\u00a0<\/em>naglasio je Dragan Pelemi\u0161, pomo\u0107nik direktora KUCZ<\/p>\n Do sada je sam proces deminiranja ulo\u017eeno mnogo novca, naro\u010dito kada je rije\u010d o stranim donacijama. Zbog izbijanja novih sukoba u svijetu i stvaranja novih minskih polja, donatori nisu vi\u0161e toliko zainteresovani za ulaganje u proces deminiranja u Bosni n Hercegovini, zato je potrebno je da se u sam proces deminiranja uklju\u010di i lokalna zajednica.<\/p>\n Poseban apel ide gra\u0111anima da ne ulaze u ozna\u010dena minska polja. Do nesre\u0107a dolazi uglavnom zbog toga \u0161to ljudi svjesno ulaze u minska polja iz raznih razloga. Neki to rade zbog radoznalosti, neki zbog sje\u010de \u0161uma, neki zbog lova, a bitno je naglasiti da ukoliko nai\u0111u na minsku napravu da je ne diraju, te da istu prijave u najbli\u017eu policijsku stanicu i slu\u017ebu civilne za\u0161tite.<\/p>\n <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Prema podacima iz 2020. godine od kraja rata na podru\u010dju Bosne i Hercegovine od mina…<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":68149,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[304,12],"tags":[2973,360],"acf":[],"yoast_head":"\n