U Sarajevu danas boravi više od 30 parlamentaraca iz 28 evropskih država, a cilj razgovora je otvoriti ozbiljnu naučnu i političku diskusiju o ustavnom uređenju Bosne i Hercegovine i implementaciji presuda Evropskog suda za ljudska prava.
Sabina Ćudić, dopredsjednica Monitoring komiteta Vijeća Evrope, kazala je da je važno pronaći rješenja koja neće dodatno komplikovati ustavni sistem BiH.
“Dajemo odgovor u kontekstu šta je neophodno i na koje se načine mogu implementirati presude Evropskog suda za ljudska prava, a da se ne stvaraju dodatne komplikacije, odnosno dalje usložnjavanje sistema nekakvom teritorijalnom reorganizacijom, kakve smo poruke čuli relativno nedavno iz Zagreba”, kazala je Ćudić.
Prema njenim riječima, skup u Sarajevu prilika je da se ponude rješenja, ali i da se ukaže na rizike koji mogu biti destabilizirajući ne samo za BiH, nego i za Evropu.
“Sigurno ćemo razgovarati o neefikasnosti u određenom smislu modela podjele vlasti u Bosni i Hercegovini, blokadi Doma naroda, svim onim blokadama koje je taj sistem proizveo, te mogućim rješenjima i intervencijama u sistem”, rekla je Ćudić.
Naglasila je da intervencije u sistem ne smiju voditi novim podjelama.
“Ali onim intervencijama koje ne smiju dalje usložnjavati sistem, ne smiju vršiti dalje podjele niti dalju etnifikaciju države, već nas trebaju približiti Evropi i evropskom standardu. U konačnici, onome što nalažu i Venecijanska komisija i Evropski sud za ljudska prava”, poručila je Ćudić.
Govoreći o dugom čekanju na implementaciju presuda, Ćudić je navela da postoje pritisci koji su destruktivni po Bosnu i Hercegovinu.
“Mislim da je ovo igra od dva koraka. U prvom koraku moramo zaustaviti taj maligni vanjski uticaj, a onda, naravno, raditi na našim rješenjima vezanim za implementaciju presuda i osiguravanje onoga za šta se mi borimo, a to je ravnopravnost građana i konstitutivnih naroda”, kazala je.
Dodala je da u Evropi i svijetu postoje modeli koji mogu ponuditi balans između različitih političkih i ustavnih zahtjeva.
“Sasvim sigurno postoje modeli, kako u Evropi tako i u svijetu, koji nude tu vrstu balansa. U tom kontekstu ćemo razgovarati sa ustavnim ekspertima koji će nam dati i komparativnu analizu”, navela je Ćudić.
Kako je rekla, Bosna i Hercegovina svoje izazove ne treba posmatrati kao izolovan slučaj.
“Mi u Bosni i Hercegovini nekada mislimo da su izazovi sa kojima se susrećemo ekskluzivno naši i da ne postoje drugi modeli širom svijeta koji se susreću sa sličnim komplikacijama. Iz tog razloga sam upravo pozvala kolegu iz Belgije, da govorimo i o tim decentralizacijama koje je Belgija doživjela 1970. i 1993. godine, da stavimo Bosnu i Hercegovinu u kontekst i ponudimo Evropi poruku da mi jesmo Evropa, da želimo biti dio Evropske unije i da želimo evropske, a ne neke druge standarde”, kazala je Ćudić.
Komentarisala je i pitanje Južne interkonekcije i pismo kompanije AAFS premijeru FBiH Nerminu Nikšiću, u kojem se odbacuju tvrdnje o povezanosti ovog projekta s određenim političkim ličnostima, uključujući Milorada Dodika.
Ćudić je kazala da se pritisak američke administracije u vezi s ovim projektom mora kritički propitati.
“U tom kontekstu sam od početka govorila da ‘đavo jeste u detaljima’. Kada su u pitanju strane investicije, nismo protiv njih, ali moramo tražiti presjek skupa zajedničkog interesa, a ne pasivno promatrati ostvarivanje geostrateških, geopolitičkih i ekonomskih interesa bilo koje sile u Bosni i Hercegovini”, rekla je Ćudić.
Na kraju je poručila da strateški cilj BiH ostaje Evropska unija.
“Ponovit ću da naš cilj jeste pridruživanje Evropskoj uniji, a ne postati član Sjedinjenih Američkih Država. U tom kontekstu moramo vagati između interesa, balansirati i pronalaziti sofisticirana rješenja koja nisu rješenja ‘uzmi ili ostavi’, već rješenja u kojima mi aktivno učestvujemo”, zaključila je Ćudić.